Roman Suskavci istrazuje duboke psiholoske sfere ljudske psihe, baveci se pitanjem koliko proslost oblikuje nasu sudbinu. Kroz pricu o zeni u zrelim godinama, autorka nas uvodi u unutrasnji svet junakinje koja se suocava sa traumama iz detinjstva, postavljajuci pitanje da li je moguce "brisati" takve traume, bas kao sto bismo brisali slova ispisana olovkom na papiru. Kroz ovu metaforu, roman istrazuje ideju da proslost, ma koliko zeleli da je zaboravimo, ne prestaje da nas prati, kao senka koja nas sustize u trenucima kada to najmanje ocekujemo.

Roman se posledicno bavi i pitanjem da li su ljudi stvarni gospodari svojih zivota ili su, zapravo, podlozni nevidljivim silama koje upravljaju njihovim sudbinama. Kroz likove koji se bore kako sa sopstvenim, tako i sa secanjima i potisnutim traumama bliskih im ljudi, autorka prikazuje njihovu unutrasnju borbu za kontrolu i slobodu, pitajuci se istovremeno koliko su rane svakog od nas zaista izlecive. Ovo je duboko psiholoski roman koji nas tera da preispitamo odnos prema sopstvenim proslim bolima, unutrasnjoj snazi, kao i mogucnosti da istinski prevazidjemo ono sto nas je oblikovalo.